Есеј око "Јесен у мом селу"

Оживљавање успомена у јесен мог села

Сваке јесени, када лишће промени боју и ветар почне јаче да дува, сетим се свог родног града. Тамо јесен није само годишње доба, већ права симфонија боја и мириса, време жетве и сеоских традиција.

У детињству је јесен у мом селу била време велике радости. Заједно са осталом децом сакупљали смо јабуке које су пале са дрвећа у нашим баштама и правили бакин укусни џем од јабука. У прохладним вечерима окупљали бисмо се око логорске ватре и причали хорор приче или певали народне песме, док је моја мајка правила пите од јабука у кухињи иза куће.

Али јесен у мом селу није само детињство и жетва. Реч је и о древним традицијама које се још увек одржавају у нашој заједници. Сваке године, крајем септембра, организује се фестивал грожђа и вина, где се сви становници села окупе око трпезе и уживају у добротама које нуди берба из винограда.

Осим тога, јесен је и време када славимо Дан државности Румуније, а у мом селу су патриотске традиције веома важне. Обично се одржава дефиле са народним ношњама и локалним дувачким оркестарима, након чега следи прослава на отвореном где се певају родољубиве песме и служи се традиционална храна.

Јесен у мом селу је магичан тренутак због којег се осећам као код куће и подсећа ме на аутентичне вредности живота. То је тренутак када се чини да је време стало и да је свет нашао своју равнотежу. И сада, далеко од куће, јесен буди успомене и емоције које ми маме осмех на лице и испуњавају моју душу радошћу и носталгијом.

У мом селу јесен је магично доба. Пејзаж постаје мешавина боја и мириса, а ваздух је пун свежине жетве. Свака кућа припрема залихе за зиму, а улице су живе од људи који журе да заврше своје послове пре него што се осети хладноћа. Волим да шетам селом и посматрам промене које доноси јесен, уживам у сваком тренутку и стварам успомене које ће ме пратити кроз време.

Са доласком јесени природа мења своје одеће. Листови дрвећа губе зелену боју и почињу да попримају нијансе жуте, црвене и наранџасте. Свако дрво постаје уметничко дело за себе, а деца села сакупљају опало лишће да га користе у разним креативним пројектима. Птице селице почињу да се припремају за сеобу, а дивље животиње почињу да праве залихе хране за зиму. Све ове промене стварају спектакуларан пејзаж и посебну енергију у мом селу.

У јесен у мом селу људи удружују снаге да спреме своје усеве. Ово је време напорног рада, али и радости. Пољопривредници проверавају своје усеве и беру плодове, а сви се труде да обезбеде залихе за зиму. Људи помажу једни другима и деле своје знање и технике како би постигли најбоље резултате. Током бербе, улице су пуне трактора и запрежних кола, а ваздух је испуњен слатким мирисом свежег воћа и поврћа.

Јесен у мом селу је и време славља. Свака породица организује традиционална јела, са јелима специфичним за овај период. Припремају се пите од јабука, штрудле од бундеве, џемови и конзерве, а трпеза је обогаћена сезонским поврћем и воћем. Људи се састају и друже, деле своје мисли и уживају у радостима једноставног сеоског живота. Јесен у мом селу је време окупљања и поновног повезивања са аутентичним традицијама и вредностима.

презентација са насловом "Јесен у мом селу – традиција и обичаји"

Увод:

Јесен је годишње доба пуно гламура и боја, ау мом селу са собом носи много традиција и обичаја који датирају стотинама година уназад. У овом извештају представићу неке од најважнијих традиција и обичаја специфичних за јесен у мом селу.

Берба и прерада грожђа

Једна од најважнијих јесењих активности у мом селу је берба и прерада грожђа. У септембру свако домаћинство бере своје грожђе и прерађује га за добијање шира и вина. Овај процес је право славље, праћено народним песмама и играма, а на крају сви присутни учествују у закуску од традиционалних јела.

Фестивал жетве

Сваке године у октобру се у мом селу организује жетва. Ово је важан догађај који окупља целу заједницу у атмосфери славља и расположења. Током фестивала организују се такмичења лепоте, народних игара и традиционалног кулинарства. Одржава се и сајам традиционалних производа на коме мештани продају своје домаће производе.

Прослава Светог Димитрија

Свети Думитру је један од најзначајнијих светаца мог села, а његова прослава је догађај пун традиције и значаја. Сваке године, 26. октобра, у сеоској цркви се организује литија, након чега следи традиционална трпеза са породицом или пријатељима. На данашњи дан мештани се облаче у народне ношње и учествују у народним играма око ватре.

Традиционалне активности

Јесен у мом селу са собом носи низ традиционалних активности које трају генерацијама. Једна од њих је берба грожђа, која је важна делатност за производњу вина у региону. Уз то, берба кукуруза и поврћа је такође витална активност за наше село, јер су ови производи неопходни за нашу исхрану током зиме. Многе од ових активности одвијају се у породицама и заједници, па је јесен време када удружимо снаге да помогнемо једни другима и обезбедимо довољно залиха за зиму.

Промене у природи

Јесен са собом доноси низ промена у природи које је невероватно видети и доживети. Прелепе боје лишћа које мењају боје од зелене до жуте, наранџасте и црвене, стварају задивљујући и живописни пејзаж у целом селу. Поред тога, овај период је и време за сеобу птица, а небо је често испуњено гускама и паткама које лете на југ током зиме. Ове промене у природи су знак да почиње хладна сезона и да се за њу треба припремити.

Традиције и обичаји

Јесен је такође важно време за традицију и обичаје у мом селу. Један од најзначајнијих је празник Светог Димитрија, који се одржава почетком новембра и важан је празник за пољопривреднике. На данашњи дан обичај је да се половину убраних плодова принесе Светом Димитрију да би била плодна година и да би животиње биле здраве. Организују се и локалне прославе и фестивали где се људи окупљају да заједно проведу време и заједно прослављају јесен.

Ово су само неки примери активности, природних промена и традиција које се дешавају у мом селу током јесени. Ово доба године је пуно боја, традиције и активности, и воле га сви људи у мом селу.

Закључак:

Јесен у мом селу је време пуно традиције и културе, што је прилика да мештани заједно уживају у лепоти природе и богатству плодова. Сваке године, догађаји и традиције специфични за јесен су начин да се заједница окупи и одржи култура и традиција предака.

Дескриптивна композиција око "Јесен у сећањима"

Сваке јесени моја сећања се враћају на површину као суво лишће које ветар разноси. Па ипак, ова јесен је другачија. Не могу баш да објасним зашто, али осећам да то доноси нешто посебно са собом. Као да су све боје и сви мириси много јачи, много живљи. Као да можемо да нахранимо своју душу лепотом ове сезоне.

У мом селу јесен значи зреле јабуке и слатко грожђе које чекају да буду убране. То значи златна поља, редове сувог кукуруза и зачине који остављају свој мирис иза себе. То значи фине кише, прохладна јутра и дуге сумраке. Јесен је време када природа прави паузу да би се припремила за зиму, али и време када људи почињу да уживају у жетви.

У мојим сећањима, јесен у мом селу је значила да скупим јабуке из бабе и деде и да их заједно једем испод великог дрвета. То је значило трчати по пољима и хватати лептире, градити куће од лишћа и слушати приче мојих бака и деда о животу у прошлости. То је значило окупљање око логорске ватре, певање и смех, осећај као да смо део веће целине.

Јесен значи много различитих ствари за сваког од нас, али за мене то значи путовање у прошлост у детињство. То је прилика да размислим о својим успоменама и уживам у једноставним и лепим тренуцима у животу. И иако се понекад осећам као да успомене бледе, јесен их увек врати у моју душу, живе и лепе као када сам их први пут доживео.